Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)
Статьи
Драгана М. Ратковић
Институт за српски језик САНУ, Београд
https://orcid.org/0000-0002-7718-7569
Publikuota 2021-12-30
https://doi.org/10.15388/SlavViln.2021.66(2).74
PDF
HTML

Reikšminiai žodžiai

српски пиротски говор
фитоним
пејоратив
човек
традицијска култура

Kaip cituoti

Ратковић Д. М. (2021) „Фитонимски пејоративни називи за човека у пиротском говору (лингвокултуролошки аспект)“, Slavistica Vilnensis, 66(2), p. 109-124. doi: 10.15388/SlavViln.2021.66(2).74.

Santrauka

Предмет рада представљају именице и именичке синтагме негативне експресивне то­нал­но­сти ко­ји­ма се у пиротском го­­вору при­мар­но име­ну­­ју реалије из биљног света (биљке и њи­хо­ви делови, пој­мо­ви ве­зани за обраду дрвета), а секундарно људи. У анализу су укључени и деривати је­диница које припадају се­­­ман­­­ти­чком пољу ’фи­то­ним’ и именичке синтагме чији придев има фи­то­ним­ско значење. Корпус чине два реч­ни­ка пи­рот­­ског го­­вора: Но­вице Жив­­­­ко­­вића [Живковић 1987] и Дра­го­љу­ба Златковића [Златковић 2014; 2017]. Је­зичке јединице аутор ана­ли­зи­ра са линг­во­кул­туролошког аспекта како би одговорио на следећа пи­та­ња: (1) које људске особине, понашања и делања у пиротском говору иницирају негативну карактеризацију чо­века фитонимским пејоративима; (2) како таква именовања откривају оцењивачке параметре; (3) какав је однос из­ме­­ђу пе­јо­ра­ције и лаудације на материјалу фитонимских експресива у именовању човека у пи­ротском говору и (4) у каквом су саодносу фитонимска пејорација човека у пиротском говору с исто­вр­сним именовањима у савременом српском језику. Такав ме­­то­до­ло­­шки поступак омогућава (1) реконструкцију фи­тонимским пејоративима оцртане концептуализације човека као биљке у језичкој слици света и у тра­ди­цио­нал­­ној култури пиротског краја, а такође и (2) сагледавање релација и утврђивање (не)сличности са истим ле­кси­­чко-семантичким средствима сазданом сликом света у савременом српском језику.

Fitoniminiai pejoratyviniai žmogaus pavadinimai Piroto tarmėje (lingvokultūrologijos aspektas)

Straipsnio tema yra daiktavardžiai, turintys neigiamą ekspresyvumą, kurie Piroto tarmėje pirmiausia reiškia augalų pasaulio realijas (augalai ir jų dalys, terminai, susiję su medienos apdirbimu) ir, antra, žmones. Tyrimas taip pat apima vedinius iš vienetų, priklausančių semantiniam laukui „fitonimas“, ir žodžių junginius su būdvardžiais, turinčiais fitoniminę reikšmę. Korpusą sudaro du serbų kalbos Piroto tarmės žodžynai: Novicos Živkovičios [Живковић 1987] ir Dragoliubo Zlatkovičiaus [Златковић 2014; 2017]. Kalbos vienetai analizuojami lingvokultūrologijos aspektu, siekiant atsakyti į šiuos klausimus: (1) kokios žmogaus savybės, elgesys ir veiksmai Piroto tarmėje inicijuoja neigiamą asmens pavadinimą fitoniminiu pejoratyvu; (2) kaip tokie pavadinimai atskleidžia vertinimo parametrus; (3) koks yra pažeminimo ir pagyrimo ryšys remiantis botanikos žodyno ir terminijos medžiaga, įvardijant asmenį Piroto tarmėje ir (4) koks yra ryšys tarp fitoniminių asmens pejoratyvų Piroto tarmėje ir tokių pat pavadinimų šiuolaikinėje bendrinėje serbų kalboje. Ši metodika leidžia (1) rekonstruoti žmogaus kaip augalo konceptualizavimą, nubrėžtą Konicniminiais pejoratyvais pasaulio vaizdo kalboje ir tradicinėje Piroto regiono kultūroje, taip pat (2) apsvarstyti ryšius ir nustatyti panašumus su tomis pačiomis leksikinėmis-semantinėmis priemonėmis, kurias sukuria pasaulio vaizdas šiuolaikinėje serbų kalboje.

Reikšminiai žodžiai: Piroto tarmė, fitonimas, pejoratyvas, žmogus, tradicinė kultūra

PDF
HTML
Kūrybinių bendrijų licencija

Šis kūrinys yra platinamas pagal Kūrybinių bendrijų Priskyrimas 4.0 tarptautinę licenciją.

Susipažinkite su autorių teisėmis žurnalo politikoje skiltyje Autorių teisės.